Komšija je tada spustio pogled i tiho rekao: „Znam da ti nisam dovoljno zahvalio za sve što si učinio. Dok sam bio daleko, ti si čuvao ono što sam ostavio iza sebe. Ali moram nešto da ti priznam… Nisam očekivao da ćeš svih ovih godina toliko brinuti o mojoj kući, a da nikada nećeš pitati zašto se ne vraćam.“ Samo sam ga gledao, čekajući da nastavi. „Znaš, nisam otišao samo zbog posla. Ovde sam nekada imao porodicu, planove i prijatelje. Mislio sam da ću se vratiti za godinu ili dve, ali život me odveo na drugu stranu. Ipak, svaki put kada bih pomislio na svoj dom, znao sam da postoji neko ko ga čuva.“ Tada sam mu rekao: „Nisam to radio zbog nagrade. Čuvao sam kuću jer sam verovao da ćeš se jednog dana vratiti.“ Komšija je ustao, prišao prozoru i dugo gledao dvorište koje sam godinama održavao. Zatim se okrenuo prema meni i izgovorio rečenicu koju nisam očekivao: „Zato sam i došao. Ne želim da ti ostanem dužan. Imam jedan predlog za tebe…“ A ono što mi je tada ponudio zauvek je promenilo naš odnos.