Čovek je zaključao ulazna vrata, a zatim se okrenuo prema meni. Otvorio je fioku i izvadio jednu staru fotografiju.
„Pre nego što bilo šta uradimo, želim da vidiš nešto“, rekao je tiho.
Pružio mi je fotografiju na kojoj su bili moja majka i on. Prepoznala sam je odmah, iako je prošlo mnogo godina otkako sam poslednji put videla tu sliku.
„Poznavao sam tvoju majku. Nekada smo bili veoma bliski. Znam da ti je otac rekao da je ovde došao samo zbog duga, ali istina je mnogo drugačija.“
Nisam znala šta da kažem. Pitala sam ga zašto me je otac doveo baš kod njega i šta zapravo želi od mene.
Čovek je duboko uzdahnuo.
„Tvoj otac mi duguje novac već dugo. Više puta sam pokušao da razgovaram s njim, ali svaki put je obećavao da će vratiti dug. Kada mi je poslednji put rekao da nema ništa, spomenuo je tebe. Tada sam shvatio koliko je situacija ozbiljna.“
Počela sam ponovo da plačem. Nisam mogla da verujem da je moj otac mogao da me ostavi kod nepoznatog čoveka zbog novca.
A onda je čovek ustao, otvorio druga vrata i rekao:
„Uzmi svoje stvari. Večeras nećeš ostati ovde. Pozvao sam jednu osobu koja te čeka.“
Ubrzo se začulo zvono na vratima. Kada sam ugledala osobu koja je ušla, noge su mi se odsekle.
Bila je to moja tetka, majčina rođena sestra, za koju sam godinama verovala da živi daleko i da ne želi da ima ništa sa nama.
Zagrlila me je i šapnula:
„Tražila sam te godinama. Sada više nećeš biti sama.“
Te večeri sam prvi put shvatila da me je otac možda ostavio, ali da ipak postoje ljudi koji nisu zaboravili na mene.
Ipak, ostalo je jedno pitanje na koje sam morala da dobijem odgovor: zašto je moja tetka toliko dugo bila odsutna iz mog života i šta se zapravo dogodilo između nje i mog oca?