O lekovitosti gljiva malo se zna, iako se neke, recimo reiši, na istoku koriste u lečenju vekovima. Evo pregleda najpoznatijih lekovitih gljiva koje rastu i kod nas.
Reiši ili hrastova sjajnica (Ganoderma lucidum) je gljiva koja ima sposobnost da stimuliše imuni sistem, ali i da ga fino podešava imuni sistem (imunomodulator). Reiši sadrži polisaharide i triterpene, enzime koji povećavaju broj crvenih krvnih zrnaca i tako pomažu telu da se izbori protiv bolesti. Reiši pomaže telu da se prilagodi na razne vrste stresa: temperaturne, povrede, lišavanje sna, trovanje, zračenje, infekcije, pa čak i psihološki stres. Ova gljiva je vrlo bezbedna za upotrebu i ne pokazuje neželjena dejstva.
Ćuranov rep (Trametes versicolor) povećava opšti imunitet organizma, deluje antivirusno i poboljšava stanje kod lošeg apetita, zamora, slabosti i depresivnog stanja. Ćuranov rep se u tradicionalnoj medicini Dalekog Istoka koristi kao zdrava hrana u obliku praška, čaja ili u kapsulama. S obzirom na tvrdu konzistenciju gljive najčešća je upotreba u obliku čaja. Za čaj se koristi 5gr gljive na 200ml vode. Kuva se 30 minuta na tihoj vatri, ostavi da se prohladi i pije u gutljajima, a dnevna doza ne treba da bude veća od 20gr gljive. Osušena se može samleti i pola kafene kašičice se može staviti u hranu u toku dana. Dok je mlada i sveža ova gljiva se može koristiti i za spremanje supa uz dodatak raznog povrća i morskih plodova, što je omiljena hrana u Kini i Japanu. Ćuranov rep je slatkastog ukusa, blago povećava energiju i ojačava dušu (podiže raspoloženje) . Njegovo delovanje dokazano je i kod dijabetesa, tromboze, reumatizma, povišenih masnoća u krvi, protiv upala. Deluje kao vazodilatator, antiaritmik i učestvuje u formiranju i razgradnji prostaglandina. Vrlo je interesantna antibiotska aktivnost ćuranovog repa koji uvećava antibakterijski potencijal i produžava antibakterijski efekat antibiotika.
Sibirska čaga (Inonotus obliquus)
Gljiva koja se skuplja sa kore živih breza uživa veliko poverenje u ruskoj i poljskoj tradicionalnoj medicini. Brezina gljiva ima nepravilan oblik, tamnobraon je boje i često dostiže dimenzije i do 50cm u prečniku, a može biti teška i do 2,5kg. Ova gljiva je aktivni biogeni stimulator, koji uspostavlja fermentne sisteme, koji su uništeni raznim vrstama inhibitora. Poboljšava i olakšava opšte zdravstveno stanje bolesnika. Ovo je omiljeno lekovito sredstvo čuvenog ruskog disidenta, nobelovca Aleksandra Solženjicina.
Brezova guba (Piptoporus betulinus)
Brezova guba ili brezov trud ima antibakterijsko na gram-negativne bakterije Echerichia coli. Mirjana Davidović, naš stučnjak za gljive, u knjizi Gljive blago naših krajeva piše o snažnom antimikrobnom i antidepresivnom dejstvu, kao i antitumornoj aktivnosti brezovog truda. Tvrdi da podstiče lučenje interferona, a da se u laboratorijskim uslovima pokazalo da se njena antibiotska svojstva pokazuju, pored ešerihije i na kandidu. Kod bronhitisa, astme i upale respiratornih organa primenjuje se čaj od 10 do 30g suve gljive dnevno koji se priprema ovako: Stavi se 2dl vode da provri i u ohlađeno se doda 10 do 30g suve gljive, pa se ostavi da odstoji 12h. Potom se kuva 20-ak min poklopljeno, na tihoj vatri, da ne provri (na temperaturi do 90 stepeni). Ohlađeno se pije u 2 dnevne doze.
Lavlja griva (Hericium erinaceus) Iako popularna u istočnjačkoj tradicionalnoj kuhinji, tek od zadnje decenije prošlog veka se ubraja u lekovite i u naučnim krugovima, kada su sprovedena ozbiljna naučna istraživanja. Ustanovljeno je da ona uspešno obnavlja mijelinski omotač nervnih ćelija, pospešujući provodljivost nervnih signala kroz tkivo. Ova funkcija lavlje grive je svrstava među najznačajnije prirodne preparate kod tretiranja multipla skleroze i distrofije mišića. Preporučuje se čak i kod kod Alchajmerove bolesti i kod demencije. Jedno od značajnijih skorijih istraživanja je ono izvedeno u Jokohami 2009, gde su se pokazala značajna poboljšanja kod pacijenata koji su uzimali lavlju grivu svakodnevno. Ovo istraživanje je sprovedeno na pacijente sa slabijim vidovima kognitivnih poremećaja. Drugo interesantno istraživanje je sprovedeno 2010. takođe u Japanu, nad ženama u menopauzi. Ova studija je pokazala da su se žene osećale bolje, imale manjih problema sa depresijom, te da im je koncentracija bila poboljšana.
