Bosiljak je poznat po činjenici da ima jaka antioksidativna svojstva.

Antioksidansi koje prirodno pronalazimo u bosiljku štite telo od oštećenja uzrokovanih slobodnim radikalima, sprečavaju starenje ćelija i nastanak nekolikih vrsta raka.Antioksidansi su važan deo zdrave prehrane i zdravog načina života, a bosiljak je njihov pouzdan i delotvoran izvor.Jedan od antioksidansa iz bosiljka je beta-karoten. Beta-karoten, koji se u telu pretvara u vitamin A, sprečava oksidaciju holesterola u krvotoku i na takav način štiti srce i krvne sudove.Oštećenja izazvana slobodnim radikalima doprinose razvoju mnogih drugih bolesti, uključujući astmu, osteoartritis i reumatoidni artritis. Beta-karoten iz bosiljka je odličan način prevencije ovih bolesti.

Štiti srce i krvne sudove

Bosiljak je dobar izvor vitamina B6 i magnezijuma. Vitamin B6 sprečava nakupljanje potencijalno opasne molekule homocistein. Magnezijum podstiče zdravlje kardiovaskularnog sistema pomažući opuštanju mišića i krvnih sudova.Tako pospešuje protok krvi i smanjuje rizik od nepravilnog srčanog ritma. Magnezijum osnažuje srčani mišić i deluje preventivno protiv infarkta.

Prirodni antibiotik

Istraživanja su pokazala da ulje bosiljka povoljno deluje na imunitet. Sveži listovi i ulje bosiljka imaju antibakterijska i antiseptička svojstva i mogu se koristiti u lečenju infekcija. Bosiljak možete koristiti i lokalno – listovi bosiljka stavljeni na rane sprečavaju bakterijske infekcije.

Bosiljak u kulinarstvu

Mirisni listovi bosiljka koriste se u mnogim kuhinjama i slažu se s različitim vrstama jela.Da biste zadržali njegov ukus, bosiljak dodajte jelu pri kraju. Kada god možete, izaberite sveži bosiljak, jer ima intenzivniji ukus u odnosu na sušeni.Slavu i prepoznatljivost u kuhinjama širom sveta, bosiljak je zaradio s Pesta Genovese, zelenim umakom od bosiljka, pinjola i parmezana.Od sveže naseckanog bosiljka s belim lukom i maslinovim uljem možete pripremiti odličan sos, koji možete poslužiti uz razna jela kao što su testenina, pirinač i brusketi.Od bosiljka možete pripremiti i jednostavni ledeni desert.Pomešajte naseckani bosiljak s limunovim sokom, sokom šećerne trske i vodom, pa smesu zamrznite kao kockice leda. Kad se zamrzne, blenderom ih usitnite i poslužite kao ledeni desert u mediteranskom stilu. Ili, napravite svežu, ukusnu i višebojnu italijansku salatu od svežeg bosiljka, sira mocarele i paradajza.

Bosiljak kao čaj

Popijte okrepljujući čaj bosiljka koji ste pripremili tako što ste naseckane listove bosiljka prelili vrućom vodom, ostavili stajati osam minuta i nakon toga procedili.

Prof. dr Branimir Nestorović govoreći o izuzetnoj lekovitosti bosiljka potkrepio je podacima do kojih je došao Federalni Tehnološki institut Švajcarske, navodeći da su istraživanja pokazala da sadrži visoke koncentracije (E)-beta-kariofilena (BCP), koji je koristan u lečenju artritisa, kao i zapaljenskih bolesti creva.

“U stvari ova supstanca je prirodni endokanabioid, prisutan u marihuani. Antizapaljensko delovanje je posredovano efektima na CB2 receptor, čija aktivacija dovodi do ublažavanja bola, stepena zapaljenja, smanjenja stepena osteoporoze, ateroskleroze.Postoji pozitivan efekat i na multiplu sklerozu. Visok sadržaj BCP se može naći i u celeru, ruzmarinu i crnom biberu. Ako želite pozitivne efekte kanabioida, a da nemate psihoaktivne efekte marihuana, koristiti bosiljak, biber i ruzmarin, ističe doktor.

Bosiljak usporava starenje

Doktor Nestorović je naveo još jedno eminentno ispitivanje koje objavljeno na godišnjem sastanku Royal Pharmaceutical Society Engleske i koje je je pokazalo da bosiljak ima izrazita antizapaljenska dejstva.Posle 24 sata od početka davanja, otok zapaljenog tkiva je bio manji za 73%.Efekat je bio uporediv za efektima leka diklofenak, koji se široko koristi u lečenju artritisa. Sličan efekat je opisan u Journal of Bone Reports & Recommendation, a pripisan je BCP-u.

“Prema istraživanjima koja su data na British Pharmaceutical Conference (BPC) u Mančesteru, bosiljak ima svojstva koja su vezana za usporavanje starenja. Ovaj efekat je posredovan antioksidativnim svojstvima biljke.Glavni istraživač u ovoj studiji, Dr. Vaibhav Shinde iz Poona College of Pharmacy, Maharaštra, India kaže “da studija pokazuje kako biljka deluje na ćelijskom nivou”.

Rezultati studije iz ćasopisa Journal of Advanced Pharmacy Education & Research pokazuju da je rastvor bosiljka u alkoholu jači antioksidans od standardnih (npr. vitamin C).

Nestorović dodaje da bosiljak sadrži isparljiva ulja koja imaju odličan antibakterijski efekat, estragol, linalool, cineol, eugenol, sabinen, mircen i limonen.On zaustavlja rast brojnih bakterija (u tom je origano znatno bolji), uključujući Listeria monocytogenes, Staphylococcus aureus, Escherichia coli O157:H7, Yersinia enterocolitica, Pseudomonas aeruginosa.Takođe, odličan je u snižavanju telesne temperature, što uz antizapaljensko delovanje ima dobre efekte kod prehlada.

Antialergijska svojstva

“U 2007 godini grupa japanskih autora je opisala sposobnost flavonoida (kojima je bogat bosiljak, da suzbijaju stvaranje IgE antitela i aktivaciju Th2 limfocita, koji su glavne ćelije koje učestvuju u nastajanju alergijske reakcije).Bosiljak možete gajiti sami, u saksijama koje treba da budu na suncu, poželjno na južnoj strani. Ne treba biljke saditi suviše gusto, jer se tako sprečava gljivična infekcija koja često napada koren bosiljka. Koristite organska đubriva, obilno ga zalivajte. Ipak, ne treba ga zalivati toliko da biljka pliva u vodi.Dakle, evo još jedne biljke koja raste svuda oko nas, a ima odlična svojstva u očuvanju zdravlja. Ne štedite na bosiljku kada kuvate”.