Na papiriću je pisalo:
„Ne boj se. Znam ko si i znam kroz šta prolaziš. Ako ti ikada zatreba pomoć, dođi na ovu adresu.“
Ispod poruke bila je adresa i ime žene koju nikada ranije nisam čula.
Nekoliko dana sam razmišljala da li da odem. Na kraju sam skupila hrabrost i pokucala na vrata.
Otvorila mi je ista baka koja mi je dala novac.
Uvela me unutra, pogledala moj stomak i rekla:
„Čekala sam te.“
Zbunila sam se.
„Kako ste znali da ću doći?“
Oči su joj se napunile suzama.
„Zato što poznajem čovjeka koji te je izbacio. On je moj sin.“
Zaledila sam se.
A onda je iz fioke izvadila staru fotografiju mog bivšeg vjerenika dok je još bio dječak.
„Postoji nešto što ti nije rekao“, nastavila je. „On već godinama vjeruje da ne može imati djecu.“
Pogledala je moj stomak, pa mene.
„Zato te nije izbacio samo zbog prevare. Postoji još jedan razlog zbog kojeg se toliko uplašio kada je čuo da si trudna…“