U roku od sedmice, pola grada je već znalo da sam trudna i da me muž napustio jer je bio uvjeren da dijete nije njegovo.
Nisam se više pokušavala opravdavati. Imala sam važniju stvar — prvi pregled kod ginekologa.
Na ultrazvuk sam otišla sama.
Doktorica je dugo gledala ekran, a onda se iznenada približila monitoru.
„Laura, moram nešto da vam pokažem.“
Srce mi je počelo snažno lupati.
„Je li nešto nije u redu s bebom?“
Doktorica se nasmiješila.
„Naprotiv. Vidite ovo?“
Pokazala je dvije male tačkice na ekranu.
„Nosite blizance.“
Zanijemila sam.
Ali onda je pogledala moje nalaze i dodala nešto zbog čega sam ostala potpuno zatečena.
„A što se tiče vazektomije vašeg supruga… ona ne znači da trudnoća nije moguća. Pogotovo ako nije uradio kontrolne analize poslije zahvata.“
Istog dana Diego me nazvao prvi put otkako je otišao.
Nisam stigla ni da kažem „halo“.
„Laura“, rekao je drhtavim glasom, „upravo sam dobio rezultate kontrolnog testa.“
Nastala je tišina.
„Doktor kaže da operacija nije uspjela.“
Pogledala sam fotografiju ultrazvuka koju sam držala u ruci.
„Diego… ima još nešto što moraš znati.“
„Šta?“
Duboko sam udahnula.
„Nije jedna beba.“
S druge strane više se nije čuo ni glas.