Jedan od omiljenih muzičara sa naših prostora, Sergej Ćetković, je podelio sa javnošću emotivnu priču o usvajanju svojih ćerki, što je izazvalo ogromne simpatije i poštovanje među brojnim fanovima. U vremenu kada se o ovako važnim i intimnim temama retko govori otvoreno, Sergej je svojim rečima pokazao koliko roditeljstvo nadilazi biološku dimenziju i zadire u najdublje sfere ljubavi, odgovornosti i posvećenosti.
Sergej i njegova supruga Kristina su najpre usvojili devojčicu Lolu, a potom i dve godine mlađu Milu. Kako sam pevač ističe, ovaj korak im je promenio život na najlepši način, iako o tome dugo nije javno govorio. Odluka da sada podeli svoju priču motivisana je željom da ohrabri druge da se oslobode predrasuda i strahova vezanih za usvajanje.
Nisam ranije pričao o usvajanju jer mnogi to i dalje smatraju temom o kojoj se ćuti. U poslednjih deset godina sam upoznao mnogo ljudi koji se stide da priznaju da su usvojili dete. A zašto? Da li je zaista važno da li si nečiji biološki roditelj? Suština roditeljstva je u onome što pružaš detetu – sigurnost, ljubav, podršku, smisao. Ti si njegov vodič kroz život, njegov oslonac, njegova istina. To je roditeljstvo – rekao je iskreno.
Sergej je naglasio da mnogi roditelji deci godinama kriju činjenicu da su usvojena, verujući da je to zaštita, dok zapravo time mogu stvoriti ozbiljne traume.
– Postoje ljudi koji svojoj deci to saopšte tek u kasnijim godinama, kada su već formirane ličnosti. Tada se dešava šok, razočaranje, osećaj izdaje. Mi smo od starta odlučili da ništa ne krijemo i da im, na njima prihvatljiv način, objasnimo odakle dolaze i koliko su voljene – rekao je.
U jednom emotivnom trenutku, Sergej se prisetio kako je svojim ćerkama saopštio da su usvojene. Učinio je to nežno, kroz priče, koristeći detetu bliske i tople slike koje brišu svaku razliku između “rođenog” i “od srca rođenog” deteta.
– Ispričao sam im da postoji jedno posebno mesto gde deca čekaju roditelje i da smo mi čuli da nas baš one čekaju. Kada smo se pojavili, rekle su: ‘Što ste me čekali ovoliko?’ Tako sam im objasnio da je naša ljubav došla s razlogom, da je pronašla put. Mili smo rekli da smo došli po nju svi zajedno – mama, Lola i ja – i da je ona podigla ruku i rekla: ‘Evo me.’
Njihova svakodnevica je ispunjena ljubavlju, toplinom i smehom. Ćerke su, kako kaže, potpuno različite, ali svaka nosi svoju magiju.
Lola je slična Kristini, dok je Mila na mene. Štreber je, jako disciplinovana i neverovatno kreativna. Crta predivno i jednom mi je rekla da želi da bude režiser. Njena posvećenost i maštovitost me svaki put iznova oduševe.
Pevač priznaje da, iako se trudi da bude staložen roditelj, ponekad zna da izgubi strpljenje.
– Umem da povisim ton, ali me obično ne shvataju ozbiljno. Onda pretnem da neću pričati s njima tri dana, što, naravno, ne izdržim. A onda dolazi njihova omiljena rečenica: ‘Ne mogu da zaspim dok me ne poljubiš pred spavanje’. I tako se sve sredi.
Za Sergeja, roditeljstvo je najdublji izraz ljubavi koji ne poznaje granice ni poreklo. Njegova rečenica: „Ja sam vas rodio iz srca“ postala je snažna poruka svima onima koji u srcu nose ljubav, ali se još uvek dvoume da je podele.
– Ako već želite da budete roditelj, nemojte da se opterećujete formama. Usvojite dete, pružite mu dom, sigurnost i ljubav. To je najčistiji oblik davanja. I najlepši način da i sebi promenite život.