Ovi nalazi ukazuju da treba obratiti pažnju na ovakve, diskretne znake kako bi se na vreme predupredili eventualni infarkt, srčani udar ili bolovi u grudnom košu izazvani srčanim tegobama. Rezultati istraživanja pokazuju da krvni pritisak treba meriti odmah o ustajanju, a u zavisnosti od nalaza se bira i odgovarajuća promena životnog stila.

Profesor dr Paolo Palatini, sa Univerziteta Padova u Italiji, naglašava da skoro dve trećine ispitanika između 18 i 44 godine uopšte ne znaju da pate od hipertenzije. Čak i oni koji to znaju, izbegavaju da uzimaju prepisane lekove, potvrđuje studija.

Tokom nje su praćeni učesnici u dužem vremenskom razdoblju i pokazalo se da oni koji imaju skok pritiska po ustajanju kasnije, u velikom procentu, dožive i neki kardiovaskularni problem.

Prirodno je da pritisak, zapravo, padne kad ustanemo. Utoliko je njegov skok, kod nekih, veoma značajan kao upozorenje na potencijalne probleme.

Ovo je utoliko važnije ako znamo često prođe po nekoliko godina pa i decenija dok tegobe od visokog pritiska ne postanu očigledne. Rizik je povećan ako često patite od glavobolje, vrtoglavice ili talasa znojenja.

Primarnu hipertenziju najčešće izazivaju gojaznost, alkohol, sedenje, slana hrana. Sekundarna hipertenzija nastaje veoma brzo kod osoba koje pate od oboljenja bubrega, urođenih srčanih mana, nekih endokrinih tumora kao i problema sa štitnom žlezdom.