Muž je stajao iza mene, potpuno miran, kao da je čekao ovaj trenutak godinama. Pogledala sam ga i upitala: „Kako to misliš da si ga već…?“
Bivši ljubavnik spustio je kovertu na sto i rekao: „Poslao sam ti je pre petnaest godina. U njoj je bilo sve što nikada nisam imao hrabrosti da ti kažem uživo.“
Muž je oborio pogled. „Znam. Ja sam je pronašao pre nego što je stigla do tebe.“
Osetila sam kako mi kolena klecaju. „Zašto si je otvorio?“
Nije odgovorio odmah. Iz džepa je izvadio presavijen papir i pružio mi ga.
„Zato što sam tada saznao nešto zbog čega sam odlučio da te nikada ne pustim da pročitaš to pismo.“
Drhtavim rukama otvorila sam papir. Prva rečenica bila je dovoljna da mi se svet okrene naglavačke:
„Ako ovo čitaš, znači da ti nikada nisu rekli istinu o tome zašto sam otišao…“
Podigla sam pogled prema mužu, a on je tiho izgovorio:
„Postoji nešto što sam ti krio svih ovih petnaest godina. I vreme je da saznaš.“