Kada sam video kako vojnik pokušava da odvede devojčicu, nisam više mogao da ćutim. Ustao sam i stao između njih. „Ona je samo dete! Zar vas nije sramota?“ povikao sam. Vojnik me je pogledao hladnim očima i naredio mi da se sklonim. Nisam se pomerio. Majka devojčice me je uhvatila za ruku i kroz suze prošaputala: „Molim te, spasi moje dete. Nemam nikoga osim nje.“
U tom trenutku začuo se glas iza mojih leđa. Bio je to stariji oficir koji je upravo ušao u prostoriju. Pogledao je devojčicu, zatim mene, a onda naredio vojniku da se udalji. Mislio sam da je sve gotovo, ali ono što mi je tada rekao promenilo je moj život zauvek.
„Mladiću, znaš li ti ko je ova žena i zašto je traže?“ upitao me je.
Pogledao sam majku i primetio da je odjednom prebledela. Spustila je pogled, privila ćerku uz sebe i tiho izgovorila samo jednu rečenicu:
„Nemojte mu reći… on ne zna šta se dogodilo pre dvadeset godina.“