Stajala sam nasred sobe, držeći papir u rukama. Srce mi je toliko snažno lupalo da sam mislila da ću se onesvijestiti.
Na dokumentu je jasno pisalo da ovlašćujem svog brata da u moje ime raspolaže stanom, potpisuje ugovore i obavlja sve poslove vezane za njegovu prodaju.
Ali najgore od svega bio je datum.
PUNOMOĆ JE BILA OVJERENA PRIJE SAMO TRI DANA!
A ja tog dana nisam bila ni kod notara niti sam bilo šta potpisivala.
Sjela sam na krevet i pokušala da se smirim. Jedanaest mjeseci hranila sam brata, njegovu ženu i njihovo dvoje djece. Plaćala sam račune, kupovala im odjeću i odricala se svega kako bi oni imali dovoljno.
A oni su, izgleda, planirali da mi uzmu jedino što imam.
Nisam željela odmah da pravim scenu. Uzela sam telefon, fotografisala dokument i vratila ga na isto mjesto.
Sutradan sam uzela slobodan dan i otišla kod advokata.
Kada je pogledao papir, ozbiljno se namrštio.
„Gospođo, jeste li sigurni da ovo nije vaš potpis?“
„Apsolutno. Nikada nisam potpisala ovaj dokument.“
Advokat je nekoliko trenutaka proučavao papir.
„Onda moramo odmah reagovati. Ako je dokument falsifikovan, neko pokušava da raspolaže vašom imovinom bez vašeg pristanka.“
Osjetila sam kako mi se stomak steže.
„Mogu li stvarno da mi uzmu stan?“
„Sama punomoć ne znači da je stan već prenesen, ali ne smijemo čekati. Moramo provjeriti autentičnost dokumenta i stanje u zemljišnim knjigama.“
Istog dana provjerili smo vlasništvo.
Stan je još uvijek bio na moje ime.
Prvi put sam osjetila malo olakšanje.
Ali onda je advokat otkrio nešto neobično.
„Prije dva dana neko je pokušao da zakaže termin za ovjeru ugovora o prodaji vašeg stana.“
Pogledala sam ga zaprepašteno.
„Ko?“
„Vaš brat.“
U tom trenutku sve mi je postalo jasno.
Vratila sam se kući predveče. Brat je sjedio na kauču, gledao televiziju, dok je snajka spremala večeru od namirnica koje sam ja kupila.
„Sestro, jesi li dobro?“, upitao je.
Pogledala sam ga i nasmiješila se.
„Jesam. Samo sam umorna.“
Te noći nisam spavala.
Razmišljala sam o svemu što smo prošli zajedno. Kada smo bili djeca, uvijek sam ga štitila. Poslije smrti roditelja pomagala sam mu koliko sam mogla. Kada je ostao bez posla, otvorila sam mu vrata svog doma.
Nikada nisam pomislila da će upravo on pokušati da me prevari.
Sljedećeg jutra sjeli smo svi za sto.
„Moramo da razgovaramo“, rekla sam mirno.
Snajka je odmah podigla pogled.
„O čemu?“
Iz torbe sam izvadila kopiju punomoći i stavila je na sto.
„O OVOME.“
Brat je problijedio.
Snajka je ispustila šolju kafe.
„Odakle ti to?“, upitao je brat.
„Iz moje fioke. U mojoj kući. Sa mojim imenom i potpisom koji nikada nisam stavila.“
Nastala je potpuna tišina.
„Sestro, mogu da objasnim…“
„Onda objasni!“
Brat je spustio glavu.
„Dugujemo mnogo novca. Mislio sam da ćemo prodati stan, kupiti ti manji, a ostatkom vratiti dugove.“
Nisam mogla da vjerujem šta čujem.
„Ti si odlučio da prodaš MOJ stan, bez mog znanja, da bi riješio SVOJE dugove?!“
Snajka se umiješala.
„Pa šta si očekivala? Mi imamo dvoje djece! Tebi toliki stan ni ne treba!“
Te riječi pogodile su me više od svega.
„Jedanaest mjeseci živite ovdje besplatno. Sve sam vam dala. I to vam nije dovoljno?“
Brat je pokušao da me uhvati za ruku.
„Molim te, nemoj nas izbaciti. Nemamo gdje.“
„A gdje bih ja živjela da ste uspjeli da prodate stan?“
Nije odgovorio.
Tada sam izgovorila ono što sam odlučila još prethodne noći.
„Imate sedam dana da pronađete drugo mjesto za život. Dalje ćemo postupati u skladu sa zakonom.“
Snajka je počela da viče.
„Ti nemaš srca! Hoćeš da izbaciš rođenu djecu na ulicu!“
„To su vaša djeca i vaša odgovornost. Pomagala sam vam koliko sam mogla, ali neću dozvoliti da me opljačkate.“
Brat je počeo da plače.
Prvi put u životu nisam popustila.
Nekoliko dana kasnije advokat mi je javio da je pokrenuta provjera sporne punomoći i da su preduzeti koraci za zaštitu moje imovine.
Mislila sam da je najgore prošlo.
Ali onda se dogodilo nešto što nisam mogla ni da zamislim.
Jedne večeri na vrata mi je pokucala nepoznata žena.
Imala je oko šezdeset godina, bila je uredno obučena i u rukama je držala staru kovertu.
„Da li ste vi sestra gospodina Dragana?“, upitala je.
„Jesam. Zašto?“
„Moramo razgovarati. Ja sam žena od koje je vaš brat pozajmio novac.“
Osjetila sam nelagodu.
„Nemam ništa s njegovim dugovima.“
„Znam“, odgovorila je. „Ali mislim da biste trebali saznati zašto se toliko žurio da proda vaš stan.“
Pozvala sam je da uđe.
Sjela je za sto i iz torbe izvadila nekoliko dokumenata.
„Vaš brat mi duguje četrdeset hiljada eura. Ali taj novac nije pozajmio zbog posla, kako vam je vjerovatno rekao.“
„Nego zbog čega?“
Žena je duboko uzdahnula.
„Prije dvije godine kupio je kuću na moru. Kuću koju je sakrio od vas.“
Zanijemila sam.
„Kakvu kuću? Pa on mi je rekao da nema ni za hranu!“
„Upravo zato sam došla. Ne mogu više da gledam kako pokušava da vas ostavi bez krova nad glavom, dok njegova porodica ima drugu nekretninu.“
Pružila mi je fotografiju.
Na slici je bila velika bijela kuća sa terasom i pogledom na more.
A ispred nje stajali su moj brat, snajka i njihovo dvoje djece.
Svi nasmijani.
DOK SAM JA JEDANAEST MJESECI PLAĆALA NJIHOVE RAČUNE I HRANU, ONI SU IMALI KUĆU NA MORU!
Ruke su mi se tresle.
Ali onda je žena izvadila još jedan papir.
„Postoji nešto još važnije. Pogledajte na čije ime je ta kuća upisana.“
Uzela sam dokument.
Pročitala sam ime vlasnika i ostala bez daha.
KUĆA NIJE BILA UPISANA NA MOG BRATA NI NA SNAJKU, VEĆ NA OSOBU KOJA JE PREMINULA PRIJE PET GODINA!
„Kako je to moguće?“, prošaputala sam.
Žena me je ozbiljno pogledala.
„Zato što vaš brat nije samo pokušao da falsifikuje vaš potpis. Postoji mogućnost da je koristio i dokumenta pokojnog člana vaše porodice.“
Osjetila sam kako mi se svijet ruši.
„Čija dokumenta?“
Žena je spustila pogled.
„Vaše majke.“
Nisam mogla da progovorim.
A onda je izgovorila rečenicu koju nikada neću zaboraviti.
„VAŠA MAJKA JE PRIJE SMRTI OSTAVILA TESTAMENT. I AKO JE OVA KOPIJA AUTENTIČNA, VI STE NASLIJEDILI MNOGO VIŠE NEGO ŠTO VAM JE BRAT REKAO!“
Te noći sam prvi put shvatila da me brat možda nije varao samo posljednjih jedanaest mjeseci.
MOŽDA JE SVE POČELO JOŠ PRIJE PET GODINA, NA DAN KADA SMO SAHRANILI MAJKU…