Silvana Armenulić bila je jedna od najistaknutijih pevačica narodne muzike i sevdalinki u bivšoj Jugoslaviji. Rođena kao Zilha Bajraktarević 18. maja 1939. godine u Doboju, bila je jedna od najistaknutijih pevačica narodne muzike i sevdalinki u bivšoj Jugoslaviji.
Silvana je odrasla u velikoj porodici sa trinaestoro dece. Njeno detinjstvo bilo je obeleženo siromaštvom i porodičnim tragedijama, uključujući smrt nekoliko braće i sestara. Otac Mehmed, poslastičar, nakon smrti sina Hajrudina, povukao se u sebe i zapao u alkoholizam, što je dodatno otežalo porodičnu situaciju.
Već sa deset godina, Silvana je počela da peva na lokalnim svadbama i veseljima, gde je brzo stekla popularnost zahvaljujući svojoj snažnoj i emotivnoj interpretaciji. Sa 16 godina preselila se kod tetke u Sarajevo, gde je nastavila da razvija svoj muzički talenat.
Uzela je ubrzo scensko ime – Silvana, po tada popularnoj italijanskoj glumici Silvani Mangano, i tako se otisnula u estradne vode.
“Kad sam počela pjevati po kafanama, promenila sam ime da ne bih sramotila roditelje. Bila sam učenica srednje škole kada je igrao film ‘Gorki pirinač’, sa Silvanom Mangano u glavnoj ulozi. Tada su me prijatelji prozvali Silvana, nalazeći neku sličnost s poznatom talijanskom glumicom. Kasnije sam odlučila uzeti to ime”, ispričala je u jednom intervjuu.
Njena profesionalna karijera započela je sredinom 1950-ih, a tokom 1960-ih i 1970-ih postala je jedna od najpoznatijih pevačica na prostoru bivše Jugoslavije. Njen najveći hit “Šta će mi život” napisao je Toma Zdravković, a pesma je postala jedna od najprodavanijih singlova tog vremena.
Silvana se 1961. godine udala za tenisera Radmila Armenulića, sa kojim je imala ćerku Gordanu. Međutim, brak je bio turbulentan, obeležen nesuglasicama i navodnim preljubama. Par se razdvojio, ali su ostali zakonski u braku do njene smrti.
Uprkos tome što je konačno postigla ono što je htela, što živi život o kom je jedva smela da mašta kao musava devojčica iz Doboja, u Silvanom oku uvek je bila prisutna senka crnih slutnji.
“Veliki sam pesimista. Bojim se života, budućnosti, onog što će sutra biti. Strepim da li će ga uopšte biti”, pričala je u jednom intervjuu 1972. godine.
U leto 1976, Silvana je sa sestrom Mirjanom, koja je takođe postala pevačica, gostovala u Bugarskoj. Videla je to kao idealnu priliku da se sretne sa tada najpoznatijom živom proročicom na svetu, slepom Vangom, jer je godinama imala želju da sazna svoju sudbinu. Zamolila je organizatore turneje da joj obezbede susret sa inače gotovo nedostupnom proročicom. Uspeli su nekako da je provedu kroz masu naroda koja je čekala ispred Vangine kuće i kordon policije koja je tu održavala red. Kad su se našle nasamo, Vanga nije okretala glavu prema Silvani. Posle duge i neprijatne pauze, samo je rekla:
“Ništa, ništa ne treba ni da platiš. Ne želim da govorim s tobom. Ne sada. Idi i dođi za tri meseca. Čekaj! U stvari, nećeš moći da dođeš. Idi, idi, ako možeš dođi”.
Silvana Armenulić je tragično preminula 10. oktobra 1976. godine u saobraćajnoj nesreći kod sela Kolari, zajedno sa svojom trudnom sestrom Mirsadom Bajraktarević i violinistom Miodragom Jašarevićem. Automobil u kojem su se nalazili sudario se sa kamionom dok su se vraćali sa koncerta.
Iako je njen život prekinut u 37. godini, Silvana Armenulić ostaje upamćena kao ikona narodne muzike. Njene pesme i dalje žive među publikom, a njen život i tragična sudbina inspirišu brojne dokumentarce i emisije.