Ja: „Kako o čemu pričam? Čula sam te kako si ušao u kuću!“
Nekoliko sekundi nije odgovarao, a onda je napisao:
„Dušo, ja sam na poslu. Nisam se vraćao kući.“
U tom trenutku mi je san potpuno nestao.
Ustala sam i zaključala vrata spavaće sobe. Ponovo sam čula korake na donjem spratu. Neko je otvorio kuhinjski ormarić, zatim se začulo pomjeranje stolice.
Pozvala sam muža. Rekao mi je da ne izlazim iz sobe i odmah je krenuo kući.
Dok sam čekala, telefon mi je zazvonio.
Poruka od muža:
„Stigao sam ispred. Vrata su zaključana iznutra.“
Srce mi je stalo.
Tada sam čula kako se neko polako penje stepenicama.
Korak po korak.
Zaustavio se tačno ispred moje sobe.
Neko je tiho pokucao tri puta.
Nisam disala.
A onda se sa druge strane začuo poznat glas:
„Dušo, otvori. Ja sam.“
Bio je to glas mog muža.
Pogledala sam telefon. Muž me je upravo zvao sa svog broja i šapatom rekao:
„Nemoj otvarati. Ja sam još uvijek ispred kuće.“