Fjodor Mihajlovič Dostojevskije bio jedan od najuticajnijih pisaca ruske književnosti, kao i jedan od najvećih pisaca svih vremena. Jedan je od retkih koji jezadirao u najmračnije delove ljudskog srca i uma.
Njegove reči se i danas citiriaju, a mnogima pomažu da shvate suštinu života. Dostojevski slika socijalnu nepravdu i čoveka kao njenu žrtvu. Njegovi ljudi su poniženi i uvređeni, ali ostaju ljudi, integralne ličnosti, svesni svoga ljudskog dostojanstva.
Pred ponekom mišlju ostaneš u nedoumici, naročito gledajući greh ljudski pa se zapitaš: Da li treba silom pobeđivati, ili smirenom ljubavlju?
Svagda odlučuj ovako:
Pobediću smirenom ljubavlju
“Odlučiš li se tako jednom za svagda, ceo svet ćeš moći da pokoriš. Smirena ljubav je velika sila, od svih najjača, nema joj ravne na svetu! Svakog dana i časa, svakog trenutka nadgledaj samoga sebe, da ti izgled bude blago lep. Eto, prošao si pored malog deteta, prošao si ljut, sa ružnom rečju, sa ozlojeđenom dušom; i nisi možda ni primetio dete, ali je ono tebe videlo, i lik tvoj, ružan i zao,možda je ostao u njegovom slabačkom i nezaštićenom srdašcu. Ti to ne znaš, međutim, možda si već time bacio rđavo seme u njegovu dušu, a to seme će možda i porasti, a sve stoga što se nisi uzdržao pred detetom, jer u sebi nisi odgajio pažljivu i delatnu ljubav.
Braćo, ne bojte se grehova ljudskih, volite čoveka i u grehu njegovom, jer kad ko voli čoveka grešnog, to je već slika Božanske ljubavi i vrhunac je ljubavi na zemlji.