Jedan tragičan slučaj zaslužan je za nastanak sasvim ovog pravca u medicini, ujedno i novi način tumačenja nastanka raka, najopasnije i najintrigantnije bolesti novog doba. Čovek koji ga je osnovao ovaj tvrdi da rak nastaje kao posledica poremećaja u sprezi psiha, mozak i telo.
Nemački lekar, Rajk Gerd Hamer, nastanjen u Italiji 70-ih godina, doživeo je jednu od najgorih stvari koje se čoveku mogu dogoditi. Njegov 17-nji sin stradao je nestrećnim slučajem kada ga je upucao mladić, slučajno, na brodu. Sticajem okolnosti, ubica je bio naslednik princa od Savoja, poslednjeg italijanskog cara. Ubrzo nakon tog događaja, dr Hamer oboleo je od raka testisa, od koga se jedva oporavio. Razmišljajući od događaju koji mu se dogodio i smrtnoj bolesti koja je baš njega zadesila nakon te velike nesreće (a od kancera je obolela i preminula i njegova supruga), počeo je proučavati uticaj psihičkog šoka na organizam i nastanak raka. Na temelju tog istraživanja i te tvrdnje nastala je ova nova nauka, takoreći grana alternativne medicine koju je dr Hamer nazvao Germanskom Novom Medicinom i pod tim imenom je registrovao.
Ovakvo objašnjenje zapravo je grubo i krajnje pojednostavljeno objašnjenje jedne kompleksne nauke koja je do sada naišla na niz potvrda i istraživanja mada ne u zvaničnoj medicini i onkologiji (iako je dr Hamer i sam onkolog) već u alternativnoj medicini. Dr Hamer je utvrdio da rak u onom objašnjenju koje stoji u udžbenicima zapravo ne postoji, da je to specifično stanje organizma koje reaguje na šok na koji nije pripremljeno i da se bolest razvija kao posledica svih kasnijih šokova i stresa na novoustanovljenu bolest.
Dr Hamer je smatrao da svaka bolest počinje takozvanom hladnom fazom, kada organizam prepoznaje da u njemu postoji šok-situacija i reaguje tako što pokušava da je razreši. Za dr Hamera psiha je povezana sa telom i ono reaguje na reparaciju psihe kao da je organ, što dovodi do toga da organizam stvara više ćelija kako bi obnovio mozak, gde su osećanja i nastala. Taj oporavak izaziva oticanje pojedinih ćelija u određenom organu, što se na skeneru može dijagnostikovati kao tumor. Kako organizam šalje krv u oštećen organ, tako ostali organi i periferni delovi tela postaju hladni, jer su privremeno bez energije koju je telo poslalo tamo gde je u tom trenutku potrebnija.
Nakon toga organizam dolazi u stanje upale, kada je vruće, jer se bori da izbaci sve negativno iz ćelija. Ova faza manifestuje se drhtavicom, groznicom i povišenom temperaturom, te slabošću organizma i bolovima. Konvencionalna medicina će pribeći lekovima iako je organizam u suštini u ovom trenutku u izlečenju. Ako bi se pustilo da se popravi samo, telo bi iz ovoga izašlo kao pobednik i vremenom vratilo u normalu.
Svoje tvrdnje dr Hamer je potvrdio i snimcima sa skenera, kada je utvrdio da se svaki put kada se kod pacijenta dijagnostikuje kancer na bilo kom organu, i u mozgu se javlja niz promena na skeneru vidljivih u vidu koncentričnih krugova. Oni su zapravo znak da mozak radi na izlečenju organizma. Da bi stvar bila još zanimljivija, oni se javljaju upravo u centrima koji su zaduženi za oboleli organ, pa kod raka pankreasa ti krugovi su se pojavili u centru za pankreas u mozgu, na primer. Ipak, konvencionalna medicina leči samo lokalno, a lekari različitih specijalnosti se i ne konsultuju oko toga. Za dr Hamera lečenje je proces celog organizma.
Za dr Hamera kancer praktično ne postoji, već samo reakcija na šok na koji telo reaguje svojom odbranom i teoretski ono se samo može oporaviti. Sa druge strane, kada čovek doživi jak stres, on reaguje nizom simptoma zbog kojih odlazi lekaru gde se dijagnostikuje kancer na osnovu promena koje se dešavaju u organizmu kao odbrana od stresa. Drugim rečima, pacijent oboljeva tek onda kada mu se kaže da je bolestan, što dovodi do toga da se razboli još više. Dr Hamer je tvrdio da čovek ne umire od raka, već od jakih lekova, stresa, izmučenosti organizma i depresije zbog stanja u koje je zapao bolešću.
Dr Hamer je takođe utvrdio da rak na pojedinim organima direktno nastaje zbog određene vrste stresa. Svoj rak testisa video je kao rezultat smrti sina, odakle je i potekao, te kao biološku i psihološku povezanost sa njim. Rak dojke, na primer, javlja se kod žena koje dožive stres sa detetom ili partnerom, gde je utvrdio da desnoruke žene će dobiti rak na levoj dojci ako su pretrpele stres sa detetom, a na desnoj ukoliko je stres povezan sa partnerom. Sve ovo potkrepio je svojim istraživanjima.
Život dr Hamera podjednako je uzbudljiv kao i njegova medicina. Bio je u zatvoru, proteran iz Nemačke i izgubio licencu i posao. Trenutno živi u Španiji gde vodi svoj institut i bolnicu za alternativno lečenje. Život je posvetio lečenju ali i edukaciji lekara i terapeuta.
Naučeni na klasičnu medicinu teško nam je da prihvatimo ovakve stavove, ali često i oni koji su oboleli od raka tvrdili da su prethodno bili izloženi stresu ili nekoj dužoj depresiji. Možda neke istine ima i u tome?
